Пређи на садржај

Интонација (музика)

С Википедије, слободне енциклопедије
Корепетитор на почетку музичке пробе одсвираним тоном на клавиру даје интонацију контрабасисти да би се "наштимовао“.

Израз интонација[1](итал. intonazione, фр. intonation, енгл. intonation, нем. Intonation, рус. интонация)[2] је латинска реч која у музици има више значења:

1. Однос тонских висина при извођењу:

а) То је отпевани или одсвирани тон, интервал или акорд од стране хоровође на почетку пробе са хором или јавног извођења неке хорске композиције. Тада сваки певач чује и "узме" почетни тон своје деонице (види a капела).
б) Kамерни тон а1 којег клавириста даје инструменталном солисти са којим треба да свира на проби или музичком наступу.[3]
в) Kамерни тон а1 којег обоиста свира оркестарским музичарима да би могли да наштимују тј. усагласе тонске висине својих инструмената пре пробе у оркестру или на јавном наступу.

2. Вештина тачног интонирања (види солфеђо).

3. Почетак грегоријанског литургијског напева.

4. Кратак уводни комад у оргуљској музици.

Референце

[уреди | уреди извор]